11. OKTOBAR 2021.

„Napuštanje uglja je obaveza Srbije zato što smo potpisali i ratifikovali Pariski sporazum. Kao odgovoran član međunarodne zajednice bi trebalo da je ispunimo”, izjavio je Aleksandar Macura iz RES Fondacije, na tribini „Kako Srbija može da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem?“ koja je održana 5. oktobra 2021. u organizaciji Klimatskog foruma.

Na njoj su o budućnosti domaće energetike razgovarali Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara, Aleksandar Macura, programski direktor RES fondacije i Nikola Stamenov, direktor razvoja za Srbiju kompanije CWP. Moderator tribine bio je Nemanja Milović, osnivač i urednik portala klima101.rs.

Kako bismo uspešno izvršili energetsku tranziciju na obnovljive izvore energije, najpre bi trebalo da iz svog elektroenergetskog sistema odstranimo ugalj i to ne samo zbog negativnih implikacija ovog energenta na životnu sredinu. Šanse za uspešno sprovođenje tih planova i te kako postoje, kao i interesovanje investitora.

U Srbiji trenutno postoji oko 400 megavata (MW) vetroparkova i 20 MW solara, od toga 10 MW na krovovima, a 10 na zemlji. Prema tvrdnjama Stamenova, investitori u našoj zemlji pripremaju projekte za više od 4 GW vetra i više od 2 GW solarnih elektrana. „To je reda veličine trenutno instalisanog ukupnog kapaciteta Srbije koji iznosi oko 8 GW”, nadovezao se profesor Rajaković i dodao: „Dve osnovne slabosti našeg elektroenergetskog sistema su oslanjanje na lignit i starost kapaciteta. One mogu da budu prenebregnute prelaskom na čistu energiju.“

Čak i ukoliko zanemarimo benefite koje bi ovo imalo na životnu sredinu i klimu, „struja dobijena iz vetra i sunca je, zahvaljujući tehnologiji i inovacijama, jeftinija od struje iz lignita i uglja, te predstavlja komercijalno i ekonomski isplativu alternativu fosilnim gorivima”, naglasio je Stamenov i konstatovao: „Poslednji set zakona u Republici Srbiji je dobar signal za investitore u oblasti obnovljivih izvora energije ”.

Prema rečima Aleksandra Macure, dekarbonizacija zahteva društvenu transformaciju neviđenih razmera. On smatra da je zbog toga neophodno postići društveni konsenzus. „Voleo bih da u naredne dve godine vidim društvenu mobilizaciju. Ovo je tema o kojoj treba da se razgovara u Narodnoj skupštini Republike Srbije”, istakao je progamski direktor RES fondacije.

Sva trojica eksperata su optimistični oko prelaska na čistu energiju.

„Obnovljivi izvori energije predstavljaju razvojnu šansu i duboko verujem da će je Srbija iskoristiti”, zaključio je profesor Rajaković.

| Video

Tribina je sprovedena u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).

Prijavite se za vesti i novosti

iz Centra za unapređenje životne sredine

Uspešno ste se prijavili.
Došlo je do greške! Molimo vas da pokušate ponovo.