BETA   Internet stranica je još uvek u pripremi

SR EN

  BETA   Internet stranica je još uvek u pripremi

Klima2021-11-10T07:39:56+00:00

KLIMA

Uvod

KLIMATSKE PROMENE

Potreban je ozbiljan zaokret u pristupu klimatskim promenama kako bismo smanjili emisije gasova sa efektom staklene bašte i postigli ciljeve Pariskog sporazuma do 2050. godine. Energetska efikasnost i upotreba obnovljivih izvora energije su jedan, važan deo rešenja. Usvajanje koncepta cirkularne (kružne) ekonomije je drugi deo rešenja i podrazumeva konstantno inoviranje u cilju pametnijeg i efikasnijeg načina proizvodnje, upotrebe i odlaganja materijala, proizvoda i hrane. Ova dva, zajedno primenjena rešenja, nas stavljaju na put ka održivom niskougljeničnom razvoju koji teži ka nultoj emisiji ugljen-dioksida.

Ublažavanje klimatskih promena

Unapređenje energetske efikasnosti i prelazak na održive izvore energije su neophodni koraci u ublažavanju klimatskih promena. Sa postojećom tehnologijom ova tranzicija bi svakako smanjila emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ove emisije pre svega dolaze iz proizvodnje struje i energije za grejanje (i sve više za hlađenje) naših zgrada i kuća, zbog upotrebe različitih fosilnih goriva za proizvodnju energije, i na globalnom nivou iznose oko 17,5% globalnih godišnjih emisija gasova sa efektom staklene bašte.


Sektor zgrada (stambenih i javnih) je ostvario udeo od 61% u ukupnoj energetskoj potrošnji u Beogradu, u 2015. godini, dok su zgrade odgovorne za čak 79% emisija CO2.

Akcioni plan za održivu klimu i energiju grada Beograda


Potrošnja energije je oblast u kojoj građani mogu dosta da doprinesu i pomognu procese ublažavanja klimatskih promena. Primena mera unapređenja energetske efikasnosti u domaćinstvu, kupovina efikasnih uređaja, i uvođenje obnovljivih izvora energije u energetski miks domaćinstva su najbolji načini da se umanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali i, dugoročno posmatrano, ostvare finansijske uštede.

Industrija, zbog svojih brojnih procesa zahteva veliku upotrebu energije i zaslužna je za gotovo 24,2% ukupnih globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Najviše energije je potrebno za proizvodnju gvožđa i čelika, hemijskih i petro-hemijskih proizvoda, kao i cementa.

Posle proizvodnje energije, poljoprivreda, šumarstvo i upotreba zemljišta su drugi najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte sa 18.4%. Ovi sektori su vodeći izvor emisija koje nisu povezane sa ugljen-dioksidom, poput metana.


Previsoke emisije gasova sa efektom staklene bašte su posledica dosadašnjih načina proizvodnje sirovine, materijala, proizvoda, i njih je nešto teže ublažiti, zbog čega je važan prelazak na cirkularnu ekonomiju.


Kako cirkularna ekonomija utiče na smanjenje gasova sa efektom staklene bašte

  • Redukcijom otpada i zagađenja koje nastaje kao posledica, smanjujemo emisije koje su povezane sa proizvodnjom materijala i proizvoda.
  • Zadržavanjem postojećih materijala i proizvoda u upotrebi, čuvamo energiju, vodu i ostale resurse koji su već ugrađeni kroz proces proizvodnje, umesto da proizvodimo nove materijale i proizvode čime opet proizvodimo gasove sa efektom staklene bašte.
  • Obnavljanjem prirodnih sistema odlažemo i zadržavamo ugljenik u zemljištu, čime pomažemo i kvalitet zemljišta.

Sve navedeno je samo vrh ledenog brega, i postoji mnogo načina na koje možemo da smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte u svim sektorima. Obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i cirkularna ekonomija su trenutno najbrži načini na koji možemo da pomognemo ublažavanje klimatskih promena.


Analiza istraživanja o stanju, potrebama i stavovima građana prikazuje trenutno stanje, potrebe i zainteresovanost građana za energetsku efikasnost i obnovljive izore energije u Republici Srbiji.

| Projekti

Prijavite se za vesti i novosti

iz Centra za unapređenje životne sredine

Uspešno ste se prijavili.
Došlo je do greške! Molimo vas da pokušate ponovo.
Go to Top