Izgradnja klimatske otpornosti i
pametnih energetskih sistema

Očekujemo da će u bliskoj budućnosti Srbija doživljavati još češće i intenzivnije toplotne talase, poput onih koje smo osetili ovog leta. Štaviše, periodi toplotnih talasa u potpunosti će promeniti poznate vremenske obrasce. Klimatske promene već utiču na dobrobit i zdravlje ljudi, a u budućnosti će uticati i na funkcionisanje celog društva i ekonomiju. Ovo je bila jedna od poruka koje je preneo dr Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, na radionici pod nazivom „Izgradnja klimatske otpornosti i pametnih energetskih sistema“, koju su organizovali organizacija Ecocivilisation iz Slovenije, predvođena dr Violetom Bulc, i Centar za unapređenje životne sredine kao lokalni partner, u Beogradu u četvrtak, 19. septembra 2024. godine. Radionici su prisustvovali učesnice i učesnici, koji dolaze iz različitih sektora, ali se svi, u svom radu, već suočavaju sa izazovima klimatskih promena, i sa njima smo razgovarali o klimi i energiji, kao i o prenošenju znanja i iskustava iz teorije u praksu.

Evropa se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka, ali u svetu koji je topliji za 1,5°C, ljudi na Zapadnom Balkanu moraju biti spremni da žive sa klimom toplijom za 3 stepena. Izveštaj Svetske meteorološke organizacije (WMO) potvrdio je da je 2023. godina bila najtoplija ikad zabeležena, sa prosečnom temperaturom na globalnom nivou koja je bila 1,45°C iznad pre-industrijskog doba, podsetila je klimatološkinja Oleksandra Heraskina. Pokazujući poređenje klimatskih rizika i ranjivosti između Zapadnog Balkana i zemalja EU, Heraskina je istakla da toplotni talasi u ovom regionu, uključujući Srbiju, sve češće preovlađuju, dok je lokalni klimatolog Vladimir Đurđević dodao da uskoro biti sve češći periodi sa dugačkim topotnim talasima.

Međutim, klimatske promene su i pokretač zajedničkog rešavanja međusobno povezanih socio-ekonomskih sigurnosnih rizika. Ekstremni vremenski događaji i iscrpljivanje podzemnih voda dovode do pada produktivnosti rada, društvene fragmentacije, izazova u pogledu sigurnosti vode, hrane i energije, kao i siromaštva, koje je usko povezano sa rastućim troškovima života, što dalje vodi do političke nestabilnosti i nasilnih sukoba, naglasila je Heraskina. Profesor Đurđeviću je istakao da je svim ministarstvima potreban sopstveni klimatolog koji bi pokrivao specifične sektore i vodio računa o usklađenosti rada institucije sa međunarodnim i domaćim zakonodavstvom u ovoj oblasti.

Učesnici su u toku radionice i diskusije, koju je vodila dr Violeta Bulc, istakli da je dublje obrazovanje o životnoj sredini i podizanje svesti o klimatskim promenama „neophodnost“ za sve generacije, da je sada pravo vreme za osnivanje ministarstva za povezivanje zajednice i društva, i konačno — da je vreme da se zaista posvetimo stavljanju najnovijih znanja i inovacija u funkciju razvoja održivih i otpornih lokalnih zajednica.

Takođe, potreban je i sistemski pristup u rešavanju izazova klimatskih promena – širi društveni dijalog u zemlji, osnaživanje građana kako bi postali konstruktivni klimatski agenti, rešavanje problema klimatskih promena u vezi sa mentalnim zdravljem, i obezbeđivanje pravedne energetske tranzicije kroz stvaranje novih radnih mesta i profesija usklađenih sa klimatskom agendom. Ovo su samo neke od naših obaveza koje su učesnici istakli kao svojevrsne podsetnike, ali i najvažnije zaključke događaja posvećenog temi „Izgradnja klimatske otpornosti i pametnih energetskih sistema“ u Beogradu.