21. JANUAR 2022.

DOKUMENT O STAVU

Unapređenje primene mera energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije u Beogradu

Klimatske promene su, bez sumnje, izazov koji će definisati 21. vek. Prosečna globalna temperatura već je za oko 1,2 stepena Celzijusovih viša u odnosu na predindustrijski period i svet je veoma blizu da prekorači granicu zagrevanja od 1,5 stepen nakon koje se očekuju velike posledice po klimu planete. Šesti izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama objavljen u avgustu 2021. oglasio je „crveni alarm” za celo čovečanstvo.

Gradovi su jedni od glavnih kontributora klimatskim promenama i odgovorni su za 78% globalne potrošnje energije i preko 60% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Značajan udeo u ovim emisijama ima potrošnja električne energije za grejanje i hlađenje zgrada i kuća, kao i korišćenje različitih vrsta goriva za grejanje.

Prema podacima Akcionog plana za održivu klimu i energiju u Beogradu je 2015. sektor zgrada (stambenih i javnih) ostvario udeo od 61% u ukupnoj energetskoj potrošnji u gradu, dok su zgrade odgovorne za čak 79% emisija ugljen-dioksida. U oba slučaja stambene zgrade su dominantni činilac. Glavni razlog su energetski neefikasni objekti, i slabo korišćenje obnovljivih izvora energije, iako potencijala ima, što dovodi do toga da domaćinstva u Srbiji troše skoro 50% više energije od prosečnog domaćinstva EU.

S druge strane, rezultati Istraživanja o stanju, potrebama i stavovima građana Republike Srbije u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije koje su sproveli Centar za unapređenje životne sredine i Udruženje građana Klima101, pokazuju da je 43% građana Beograda zainteresovano  da dobije subvencije za unapređenje energetske efikasnosti, dok je čak 62,5% građana zainteresovano da postane kupac-proizvođač električne energije.

Na proleće 2021. godine je došlo do značajnih promena na zakonodavnom nivou. Vlada Republike Srbije je usvojila Zakon o klimatskim promenama, kao i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Novi zakonski okvir omogućava znatno ubrzanje sprovođenja mera koje za cilj imaju povećanu upotrebu obnovljivih izvora energije i ublažavanje klimatskih promena.

Grad Beograd je ove godine usvojio i Akcioni plan za zeleni grad i Akcioni plan za održivu klimu i energiju grada Beograda. U dokumentima je predstavljen cilj grada Beograda da u skladu sa obavezama iz Sporazuma gradonačelnika smanji svoje emisije ugljen-dioksida za 40% do 2030. godine.

Iako je usvajanje navedenih planskih dokumenata pohvalno i predstavlja dobru osnovu i polaznu tačku za put Grada Beograda prema održivijoj budućnosti sa nižim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, smatramo da je predložene mere potrebno unaprediti kao i da bi grad Beograd trebalo da stremi još ambicioznijem cilju smanjenja emisija ugljen-dioksida koji bi bio u skladu sa novim ciljevima EU koji predviđaju smanjenje emisije ugljen-dioksida od 55% do kraja 2030.

Grad Beograd kao najveća i najbogatija jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji treba da bude pokretač sprovođenja mera u cilju ublažavanja klimatskih promena i primer ostalim gradovima i opštinama, kao i privatnom sektoru.

U cilju unapređenja odgovora Grada Beograda na izazov klimatskih promena i neophodno smanjenje emisija ugljen-dioksida predlažemo sledeće mere:

1. U narednim godinama, potrebno je izdvajanje više lokalnih budžetskih sredstava za programe subvencija unapređenja energetske efikasnosti stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova, ugradnju efikasnih kotlova na biomasu i postavljanje solarnih panela na krovove porodičnih kuća koje sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa lokalnim samoupravama

Tokom 2021. godine Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo je konkurse za jedinice lokalne samouprave sa ciljem subvencionisanja mera unapređenja energetske efikasnosti i povećanja upotrebe obnovljivih izvora energije za građanstvo. Ministarstvo je za ove potrebe izdvojio do 10 odnosno 5 miliona dinara po jedinici lokalne samouprave. Prema podacima koji su prezentovani na javnom servisu 28. oktobra 2021. interesovanje građana za korišćenje navedenih subvencija daleko je premašilo dostupna sredstva. Zbog nedovoljno opredeljenih sredstava, Grad Beograd se odlučio da konkurs za korišćenje subvencija za unapređenje energetske efikasnosti, za poziv (JP 2/21) sprovede samo na opštini Palilula.

U cilju što efikasnije primene ove i budućih mera smatramo da bi Grad Beograd trebalo da učini sledeće:

a) Kako bi bila zadovoljena potražnja građana za subvencijama, Grad Beograd bi trebalo da opredeli više sredstava iz svog budžeta za programe koje je pokrenulo Ministarstvo rudarstva i energetike. Slično su već uradili Raška, Zrenjanin i Leskovac.

b) Smatramo da bi grad Beograd trebalo da uspostavi korisnički info centar za sve građane koji su zainteresovani da postanu korisnici subvencija kako bi pojednostavio proceduru prijave i smanjio administrativne barijere koje bi potencijalno mogle da onemoguće pojedine građane da se prijave.

2. Veća iskorišćenost potencijala krovova javnih zgrada za upotrebu solarne energije

Krovovi javnih zgrada u vlasništvu Grada Beograda predstavljaju veliki potencijal za instalaciju malih solarnih elektrana koje mogu doprineti uštedama i smanjiti emisije ugljen-dioksida.

a) Smatramo da bi jedan od prioriteta Grada Beograda u narednom periodu trebalo da bude iskorišćenje ovog potencijala i ulaganje u postavljanje solarnih panela na sve odgovarajuće krovove zgrada koje su u vlasništvu grada Beograda. U slučaju da u budžetu grada Beograda nema dovoljno sredstava za iskorišćenje ovog potencijala i postavljanje malih solarnih elektrana na krovove zgrada, Grad bi trebalo da kroz javno-privatna i javno-civilna/građanska partnerstva određeni broj krovova ponudi građanima, kroz koncept energetskih zadruga, ili privatnim investitorima.

b) Predlažemo da Skupština grada Beograda usvoji odluku koja će propisati da se pri svakom postupku izgradnje novih ili saniranja i rekonstrukcije postojećih zgrada korisnika javnih sredstava, mora predvideti postavljanje solarnih elektrana na krov zgrade. Slična odluka već postoji u Srbiji i donela ju je Skupština opštine Vrbas 2013. godine.

3. Zaključivanje ugovora o snabdevanju strujom sa zelenim sertifikatom porekla za sve zgrade u vlasništvu grada Beograda

Trgovci električnom energijom u Srbiji daju mogućnost za zaključivanje ugovora o kupovini „zelene električne energije”. Grad Beograd bi trebalo da donese odluku da sve javne zgrade sa distributerima treba da zaključe ugovor o kupovini isključivo električne energije sa garancijom porekla. Na taj način Grad bi delovao na tržište i sa strane tražnje i predstavljao primer dobre prakse koji bi trebalo da sledi i privatni sektor.

4. Pokretanje „beogradskog talasa renoviranja”

Imajući u vidu podatak da 61% potrošnje energije i čak 79% emisija u Beogradu potiče iz sektora zgrada, kao i da je veliki deo stambenog fonda, ali i javnih zgrada u Beogradu energetski neefikasan, unapređenje energetske efikasnost u gradu bi trebalo da bude jedan od prioriteta gradske politike.

Smatramo da je potrebno da grad postavi ambiciozne ciljeve za renoviranje i obnovu zgrada po ugledu na „talas renoviranja” koji je pokrenut u Evropskoj uniji. Postavljeni ciljevi trebalo bi da budu jasno određeni, i merljivi, npr. procenat javnih i stambenih zgrada koji bi trebalo da bude renoviran svake godine, ili ukupna kvadratura obnovljenih zgrada.

Promovisanje ovakvog cilja usmerilo bi javne politike na nivou grada u pravcu unapređenja energetske efikasnosti koje bi posledično smanjilo emisije ugljen-dioksida, a indirektno bi dovelo i do unapređenja kvaliteta vazduha u Beogradu. Istovremeno obezbedilo bi jasan metod za utvrđivanje uspešnosti preduzetih mera što bi olakšalo primenu najefikasnijih javnih politika.

5. Podrška za unapređenje energetske efikasnosti socijalno ugroženim i energetski siromašnim domaćinstvima

Kako bi se socijalno ugroženim domaćinstvima omogućilo bolje i zdravije grejanje a svim drugim građanima i građankama Beograda čistiji vazduh, neophodno je da Grad Beograd izdvoji budžetska sredstva za unapređenje energetske efikasnosti objekata i grejnih sistema u socijalno ugroženim domaćinstvima koja nisu korisnici sitema daljinskog grejanja. Iznos ove podrške u budžetu ne bi smeo da bude manji od iznosa računa za daljinsko grejanje koje Grad Beograd svake godina plaća iz budžetskih sredstava za određene kategorije domaćinstava korisnika sistema daljinskog grejanja.

6. Formiranje radne grupe za pravednu energetsku tranziciju

Kako se na teritoriji Grada Beograda nalaze termoelektrane Nikola Tesla A i B i TE Kolubara, kao Rudarski basen Kolubara koji je jedan od najznačajnijih ugljenokopa u Republici Srbiji, jasno je da je pitanje pravedne energetske tranzicije vrlo relevantno za grad Beograd. Iako se odluke o energetskoj tranziciji donose na najvišem državnom nivou, posledice će osećati zaposleni u termoelektranama i ugljenokopima. Kako su oni svi stanovnici Beograda neophodno je i da se na gradskom i lokalnom nivou razmišlja o ovim temama kako bi se osmislile i donele odgovarajuće odluke koje će obezbediti da energetska tranzicija bude pravedna.

U tu svrhu predlažemo formiranje radne grupe za energetsku tranziciju na nivou Grada Beograda koja bi koordinisala merama koje bi se donosile u cilju ostvarivanja pravedne energetske tranzicije. Članstvo u radnoj grupi trebalo bi da ostvare relevantni nadležni organi, predstavnici najpogođenijih opština, predstavnici zaposlenih u termoelektranama i ugljenokopima, biznis sektor, kao i organizacije civilnog društva i predstavnici akademske zajednice.

Dokument o stavu su pripremili Centar za unapređenje životne sredine i Udruženje građana Klima101

Dokument o stavu su podržali:

  • RES fondacija
  • Beogradska otvorena škola
  • Mladi istraživači Srbije
  • Beogradski fond za političku izuzetnost
  • Evropski pokret u Srbiji
  • Alternativa za bezbedne hemikalije
  • Inženjeri zaštite životne sredine
  • Centar za razvoj neformalnog obrazovanja građana (CRNOG)
  • Centar modernih veština
  • Svetska organizacija za prirodu
  • Jedan stepen Srbije
  • Mreža za klimatsku akciju Evrope
  • Udruženje Oaza
  • Pokret gorana
  • GM OPTIMIST
  • Ekogeneza
  • Dete – zaštitnik planete

Prijavite se za vesti i novosti

iz Centra za unapređenje životne sredine

Uspešno ste se prijavili.
Došlo je do greške! Molimo vas da pokušate ponovo.