28. OKTOBAR 2022.

Obrazloženje inicijative

Srbija nije dovoljno napredovala u reformi sistema upravljanja komunalnim otpadom jer je stopa reciklaže istog i dalje ispod 5%, a preko 2 miliona tona komunalnog otpada, prema podacima Agencije za zaštitu životnu sredinu, i dalje završava u prirodi, bilo na divljim ili nesanitarnim deponijama. Plastični otpad, u koji se svrstava i jednokratna plastika čini oko 13% otpada iz domaćinstva. Polovinu plastičnog otpada koji proizvedemo u domaćinstvu čine PET boce i kese tregerice.

U martu 2022. godine su se države članice UN, tokom Skupštine UN za životnu sredinu (UNEA-5.2, 2022), jednoglasno dogovorile da će razviti pravno obavezujući sporazum o zaustavljanju zagađenja plastikom. Usvojena rezolucija UN, koju je podržala i Srbija, rezultiraće čvrstim sporazumom koji sadrži globalna pravila i obaveze za ceo životni ciklus plastike. Na osnovu spomenutih pravila, države, preduzeća i društvo imaće obavezu eliminisanja plastičnog zagađenja iz svog okruženja.

Evropska unija je 2018. godine usvojila Evropsku strategiju za plastiku u cirkularnoj ekonomiji, a već 2019. i Direktivu o jednokratnoj plastici (EU 2019/904), koja je počela da važi 3. jula 2021. godine. Od tada, plastični tanjiri za jednokratnu upotrebu, pribor za jelo, slamke, štapići za balon i štapići za uši ne mogu se stavljati na tržišta zemalja članica EU. Ista mera važi i za šolje, posude za hranu i piće od ekspandiranog polistirena, kao i za sve proizvode od oksorazgradive plastike. Prema novim pravilima, zabranjeni su određeni plastični proizvodi za koje postoje održive alternative. Uvode se i specifične mere za smanjenje upotrebe određenih proizvoda, kao i obavezno obeležavanje ambalaže i proizvoda koji u sebi sadrže plastiku.

Ni jedna od mera iz EU Direktive nije implementirana u zakonodavstvo Republike Srbije. Šta više, kroz Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara oksodegradabilne kese su oslobođene obaveze plaćanja naknade za zaštitu životne sredine, iako su na tržištu EU, zbog svog negativnog uticaja, zabranjene od 3. jula prošle godine.

Poslednja inicijativa da se zakonski unapredi upravljanje plastičnim otpadom je bio Nacrt izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji je na javnu raspravu stavljen u martu 2020. godine. Ovaj nacrt je sadržao predlog uvođenja depozitnog sistema za ambalažu od napitaka, među kojom su i PET boce, ali, bez obrazloženja, rad na izmenama ovog Zakona je prekinut, a Ministarstvo zaštite životne sredine nije izašlo sa jasnim planom kako će obezbediti povećanje stopa reciklaže plastike, kako bi se smanjilo njeno odlaganje na deponije.

Programom upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031, Ministarstvo je postavilo visoke ciljeve za reciklažu do 2025. godine, ali bez jasnih mera kako će se ovi ciljevi dostići: plastika 50%, aluminijum 50%, staklo 70%, papir i karton 75%.

Rezultati istraživanja

Rezultati istraživanja stavova i navika građana u vezi sa jednokratnom plastikom, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine u julu 2022. godine, na uzorku od 1014 ispitanika pokazuju da gotovo svi građani (99,7 posto) se u potpunosti ili delimično slažu da je upotreba jednokratne plastike problematična po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Uvođenje depozitnog sistema uz novčanu naknadu, oporezivanje plastike koja ne može da se reciklira ili ponovo upotrebi i oštrija kaznena politika za subjekte i pojedince koji ne poštuju zakone u ovoj oblasti, građani vide kao delotvorno rešenje u borbi sa jednokratnom plastikom.

Približno isti procenat ispitanika (oko 82 posto) je kao najproblematičniju vrstu jednokratne plastike izabrao plastične kese tregerice i PET flaše, a nakon toga slede plastične kutije za namirnice na meru (32,35 posto). Gotovo 95 posto građana u potpunosti ili delimično podržava uvođenje depozitnog sistema i smatra da ga poželjnim rešenjem za smanjenje količina PET ambalaže.

Zabrinjavajući je i nedostatak poverenja u postojeće sisteme za odlaganje plastike i reciklažu koji negativno utiče na motivaciju građana – više od 60 posto ispitanika navodi da bi redovno odvajali plastični otpad za reciklažu kada bi bili sigurni da se otpad zaista reciklira.

Svrha dokumenta o stavu

Kako su u mandatu nove Vlade planirane izmene Zakona o upravljanju otpadom, Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, Zakona o komunalnim delatnostima i  Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese, kao i donošenje nove Uredbe o utvrđivanju Plana smanjenja ambalažnog otpada za period 2025-2030. godinu, Dokument o stavu ima svrhu da sumira preporuke i stavove aktera uključenih u proces konsultacija kako bi nadležnim Ministarstvima olakšao sagledavanje realnih potreba i potencijalnih rešenja za smanjenje zagađenja plastikom, ali i da inicira pokretanje multi-sektorskog dijaloga kako bi se predložena rešenja transponovala u domaći regulatorni okvir i uspešno implementirala.

U procesu konsultacija tokom pripreme Dokumenta o stavu je učestvovalo preko 20 ključnih aktera: Privredna komora Srbije, proizvođači plastičnih kesa, kompanije koje na tržište plasiraju ambalažu, proizvođači ambalaže, recikleri, trgovinski lanci, stručnjaci, predstavnici civilnih organizacija, ekološki aktivisti.

Dokument o stavu daje konkretne preporuke i mere, koje su usklađene sa nacionalnim zakonodavstvom i strateškim dokumentima, a uzimaju u obzir i relevantne regulative u Evropskoj uniji, kao i Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske Unije 2022-2025.

Zajednički stav

Svi potpisnici podržavaju inicijativu da se uspostavi multi-sektorski i multi-ministarski dijalog i traže:

Formiranje radne grupe u stalnom zasedanju na nivou Vlade koju će činiti predstavnici ministarstava nadležnih za pitanja zaštite životne sredine, finansija, privrede, infrastrukture, državne uprave i lokalne samouprave, Privredne komore Srbije i udruženja koja okupljaju zainteresovane privredne subjekte i organizacije civilnog društva, kao i eksperte za relevantne oblasti.

Potpisnici ovog dokumenta izražavaju spremnost da svojom ekspertizom ili učešćem u radnoj grupi doprinesu njenom radu i kreiranju i primeni rešenja usmerenih na smanjenje zagađenja plastičnim i drugim otpadom.

Svi potpisnici dokumenta se u potpunosti ili delimično slažu sa dole navedenim stavovima datim u formi aktivnosti koje je potrebno sprovesti kako bi se unapredilo postojeće stanje. Razlike u mišljenjima ili dopune prikazane su u sekciji Izdvojena mišljenja.

Ostali stavovi

Potpisnici ovog dokumenta slažu se da je u cilju smanjenja zagađenja plastikom i drugim otpadom potrebno:

  1. Unaprediti stručne kapacitete na svim nivoima vlasti, uključujući i inspekciju kako bi adekvatno rešavali izazovi u upravljanju otpadom, obezbedio monitoring i kontrola svih aktera u lancu i kažnjavanje onih koji ne postupaju sa otpadom na zakonom propisan način. U okviru ovih aktivnosti unaprediti informacioni sistem Nacionalnog registra zagađenja u cilju lakšeg korišćenja, obezbeđivanja tačnijih podataka i bolje kontrole. Sprovoditi kaznenu politiku prema preduzećima koja ne ispunjavaju obavezu izveštavanja Agenciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije.
  2. Propisati zabranu stavljanja na tržište plastičnih kesa tregerica debljine između 15 i 50 mikrona izmenom Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese, kako bi se podstakla ponovna upotreba i nakon nje omogućilo lakše sakupljanje i reciklaža plastičnih kesa.
  3. Zabraniti korišćenje okso aditiva za razgradnju u proizvodnji plastičnih kesa izmenom Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese
    Napomena: Prema proceni Udruženja proizvođača plastičnih kesa zabranom okso kesa omogućilo bi se 2 miliona evra prihoda u budžetu Republike Srbije na godišnjem nivou na osnovu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Ali je radi punog efekta ove mere potrebno obezbediti kontrolu naplate ovih sredstava i realnog prijavljivanja količina stavljenih na tržište, namensko trošenje sredstava za investicije u mere usmerene na ponovno korišćenje plastičnih kesa stavljenih na tržište i zamenu istih održivijim alternativama.
  4. Sredstva naplaćena na osnovu naknade za zaštitu životne sredine za plastične kese uložitirazvoj infrastrukture za sakupljanje i ponovnu upotrebu otpadnih plastičnih kesa kako bi se omogućilo njihovo izdvajanje iz komunalnog otpada i tretman u cilju dobijanja novih proizvoda.
  5. Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu propisati rok za uvođenje depozitnog sistema za napitke u ambalaži od PET plastike, stakla, aluminijuma i kartona, a kojim će upravljati obveznička industrija u skladu sa principima produžene odgovornosti proizvođača.
  6. Propisati nacionalne ciljeve sakupljanje i reciklažu PET boca i obavezan procenat reciklata u novim bocama kroz donošenje Uredbe o utvrđivanju planu smanjenja ambalažnog otpada (2025 – 2030) u skladu sa EU ciljevima i dogovoriti realne rokove za njihovu primenu;
    • EU Ciljevi sakupljanje i reciklaža PET boce: 2025 – 77%, 2029 – 90%,
    • EU Ciljevi za procenat reciklata: 2025 – 25%, 2030 – 30%.
  7. Usvojiti Program prevencije stvaranja otpada čiji je nacrt izrađen u okviru twinning projekta Ministarstva zaštite životne sredine RS.  Programom definisati mere i rokove za smanjenje zagađenja jednokratnom plastikom, uključujući podsticaje višekratnim alternativama i zabranu stavljanja na tržište za jednokratnu plastiku za koju se ne može obezbediti održivo upravljanje. Obezbediti primenu mera predviđenih u ovom strateškom dokumentu kao i u Pravilniku o prevenciji stvaranja otpada.
  8. Propisati naknadu za plastičnu i ostalu ambalažu odloženu na deponije kroz izmenu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara kako bi se destimulisalo odlaganje otpada na deponije i uspostavila održiva ekonomija upravljanja komunalnim i ambalažnim otpadom u Srbiji.

Potpisnici inicijative

Potpisnici Dokumenta o stavu koji se u potpunosti slažu sa navedenim stavovima:

Organizacije civilnog društva:

  1. Centar za unapređenje životne sredine
  2. Beogradska otvorena škola
  3. WWF Adria-Srbija
  4. Mladi istraživači Srbije
  5. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije – BirdLife in Serbia
  6. Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem)
  7. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
  8. Udruženje Zaštita potrošača
  9. Centar modernih veština
  10. Klima 101
  11. Pokret gorana Novog Sada
  12. Eko geneza
  13. Centar za razvoj neformalnog obrazovanja odraslih
  14. Eko Bečej
  15. Udruženje za ekologiju i zaštitu životne sredine GEA
  16. Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje
  17. Sokobanjsko ekološko društvo
  18. Arhus centar Južne i Istočne Srbije
  19. Eko društvena akcija Novi Sad
  20. CRI – Centar za regionalna istraživanja
  21. Unija Ekologa Podrinje UEP
  22. Centar za održivi razvoj Srbije

Poslovna udruženja i kompanije:

  1. Udruženje plastičara Srbije
  2. Greentech, plastic recycling

Javne ličnosti, ekološki aktivisti i stručnjaci:

  1. Jovan Memedović, novinar
  2. Kristina Cvejanov, ekspertkinja za upravljanje otpadom, Green Loop
  3. Gojkan Stojinović, ekspert za za upravljanje otpadom, Green Loop
  4. Pera Marković, dipl.pravnik
  5. Marko Rokvić, ekspert za upravljanje otpadom, Green Group
  6. Prof Dr Branka Pilić, osnivačica startupa Acircpack
  7. Milica Lukić, istraživačica – saradnica Geografski fakultet
  8. Milica Adamović, ekološka aktivitskinja i projektna specijalistkinja u CirEkon-u
  9. Milica Batričević, aktivistkinja

Izdvojena mišljenja potpisnika koji se delimično slažu sa Dokumentom o stavu

Greentech doo, Novi Sad

Dopuna stava 8:

Domaći regulatorni okvir ne stimuliše eko dizajn, proizvođači snose iste finansijske obaveze za svoju ambalažu bez obzira da li ona može da se reciklira ili ne. Potrebno je uspostaviti efikasne mehanizme stimulacije eko dizajna i primeniti princip eko modulacije cene naknada za ambalažu, bilo kroz uvođene viših naknada za ambalažu koja ne može da se reciklira, ili kroz ekološke takse za ambalažu odloženu na deponije kako je predloženo u stavu 8. Zabrana korišćenja materijala koji negativno utiču na reciklabilnost proizvoda, poput PVC nalepnica na PET bocama ili obavezna unifikacija materijala od kojih su napravljeni čepovi na PET bocama doprinela bi povećanju stopa reciklaže ovog materijala.

Ovaj Dokument o stavu je nastao  u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert. Stavovi i mišljenja autora izneti u ovom Dokumentu o stavu ne predstavljaju zvanične stavove Evropske unije, Fondacije Fridrih Ebert ni Beogradske otvorene škole, i za njih je isključivo odgovoran autor.

Prijavite se za vesti i novosti

iz Centra za unapređenje životne sredine

Uspešno ste se prijavili.
Došlo je do greške! Molimo vas da pokušate ponovo.