BETA   Internet stranica je još uvek u pripremi

SR EN

  BETA   Internet stranica je još uvek u pripremi

Građani snažno podržavaju borbu protiv jednokratne plastike

2022-08-30T11:35:46+00:00

30. AVGUST 2022. Analiza istraživanja o stavovima i navika građana u vezi sa jednokratnom plastikom Gotovo svi građani (99,7 posto) se u potpunosti ili delimično slažu da je upotreba jednokratne plastike problematična po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Uvođenje depozitnog sistema uz novčanu naknadu (skoro 95%), oporezivanje plastike koja ne može da se reciklira ili ponovo upotrebi i oštrija kaznena politika za subjekte i pojedince koji ne poštuju zakone u ovoj oblasti, građani vide kao delotvorno rešenje u borbi sa jednokratnom plastikom pokazala je Analiza istraživanja o stavovima i navikama građana u vezi sa jednokratnom plastikom koju je objavio [...]

Građani snažno podržavaju borbu protiv jednokratne plastike2022-08-30T11:35:46+00:00

Otvoren filmski konkurs za Green fest 2022

2022-06-07T07:09:30+00:00

7. JUN 2022. Centar za unapređenje životne sredine i Dom omladine Beograda objavljuju KONKURS Za prikupljanje filmskih i video radova za učešće u okviru programa Međunarodnog festivala ekološkog filma "Green Screen Fest" na 13. Međunarodnom festivalu zelene kulture „GREEN FEST“, koji će biti održan od 21. do 25. novembra 2022. godine. Filmovi koje očekujemo na festivalu obrađuju sledeće teme: priroda i biodiverzitet, klimatske promene, vazduh i voda, otpad od hrane, održiva moda, cirkularna ekonomija i inovacije, održivi razvoj. U razmatranje za prikazivanje i nagrade festivala će biti uzeti filmovi snimljeni posle 1. Januara 2019. Konkurs je međunarodnog karaktera. Filmovi će biti nagrađeni u [...]

Otvoren filmski konkurs za Green fest 20222022-06-07T07:09:30+00:00

Komercijalni sektor baci više od 40 hiljada tona hrane godišnje

2022-03-14T13:54:01+00:00

14. MART 2022. Analiza istraživanja o direktnom merenju otpada od hrane iz komercijalnog sektora u Beogradu Komercijalni sektor u Beogradu godišnje generiše više od 40 hiljada tona jestivih i nejestivih delova hrane, pokazala je Analiza istraživanja o direktnom merenju i morfološkom sastavu otpada od hrane iz komercijalnih objekata. Podsećamo, Centar je u novembru predstavio rezultate istraživanja o otpadu hrane iz domaćinstava u Beogradu. U okviru direktnih merenja koja su sprovedena, posmatrano je ukupno 29 reprezentativnih objekata koji se svrstavaju u komercijalni sektor, i kome pripadaju: hoteli i drugi smeštaj, restorani i objekti brze hrane, prodavnice, škole i vrtići i preostali [...]

Komercijalni sektor baci više od 40 hiljada tona hrane godišnje2022-03-14T13:54:01+00:00

Na koji način nam toplota beži iz kuća i stanova

2022-02-21T12:03:11+00:00

26. JANUAR 2022. Da li ste znali da domaćinstva u Srbiji troše oko 60% više električne energije u odnosu na prosek u Evropskoj uniji? Imajući u vidu ovu činjenicu, neupućeni čitalac bi pomislio da je standard u Srbiji daleko veći u odnosu na zemlje EU, međutim znamo da to nije slučaj. Odgovor zapravo leži u veoma lošoj energetskoj efikasnosti od koje boluje veliki broj objekata u našoj zemlji. Loše stanje zgrada i kuća i veća potrošnja energije u Srbiji se ne odražavaju negativno samo na naše novčanike, već dosta doprinose i zagađenju vazduha, istovremeno udaljavajući našu zemlju od ispunjenja [...]

Na koji način nam toplota beži iz kuća i stanova2022-02-21T12:03:11+00:00

Energija promene u Beogradu – Dokument o stavu

2022-02-21T12:02:14+00:00

21. JANUAR 2022. DOKUMENT O STAVU Unapređenje primene mera energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije u Beogradu Klimatske promene su, bez sumnje, izazov koji će definisati 21. vek. Prosečna globalna temperatura već je za oko 1,2 stepena Celzijusovih viša u odnosu na predindustrijski period i svet je veoma blizu da prekorači granicu zagrevanja od 1,5 stepen nakon koje se očekuju velike posledice po klimu planete. Šesti izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama objavljen u avgustu 2021. oglasio je „crveni alarm” za celo čovečanstvo. Gradovi su jedni od glavnih kontributora klimatskim promenama i odgovorni su za 78% globalne potrošnje [...]

Energija promene u Beogradu – Dokument o stavu2022-02-21T12:02:14+00:00

Predstavljena publikacija “111 pitanja i odgovora o solarnoj energiji”

2021-12-21T15:16:56+00:00

“Gotovo 27% teritorije Srbije je izuzetno pogodno i pogodno za postavljanje solarnih elektrana.” – izjavio je Nikola Mladenović iz Centra za razvoj neformalnog obrazovanja građana (CRNOG), na predstavljanju publikacije o potencijalima solarne energije u Srbiji, koja je pripremljena u okviru mreže “Klimatski forum”. Cilj studije je da pruži praktične informacije o primeni solarnih sistema i sastoji se iz četiri segmenta: osnovni podaci o solarnoj energiji i tehnologijama koje se najviše koriste, potencijal solarne energije u Srbiji, kratak prikaz neophodnih koraka u procesu instalacije solarnih sistema, i primere uspešnih projekata primene solarnih sistema u Srbiji – navela je Tijana Jakovljević iz [...]

Predstavljena publikacija “111 pitanja i odgovora o solarnoj energiji”2021-12-21T15:16:56+00:00

Rodna ravnopravnost i klimatske promene

2021-12-21T11:46:15+00:00

15. DECEMBAR 2021. „Veća ranjivost žena na klimatske promene rezultat je društvenih struktura i normi koji dovode žene u nepovoljan položaj, a ne prirodnih predispozicija“ - naglasila je dr Marina Andrijević iz Međunarodnog instituta za sistemsku analizu u svom uvodnom izlaganju na tribini „Kog roda su klimatske promene?“, održanoj 14. decembra u organizaciji Klimatskog foruma. „Žene, više od muškaraca, stradaju u određenim vremenskim nepogodama, bilo sa smrtnim ishodom ili sa povredama ili pate od nekih dugoročnijih posledica poput nasilja u porodici”, objasnila je dr Andrijević. Na događaju su učestvovale i Tanja Popovicki, menadžerka programa u RES fondaciji, Zorica Skakun, [...]

Rodna ravnopravnost i klimatske promene2021-12-21T11:46:15+00:00

Može li Srbija da se prilagodi na nove klimatske uslove?

2021-12-04T15:29:32+00:00

24. NOVEMBAR 2021. Mere adaptacije na klimatske promene u Srbiji moraju da prožimaju sve aspekte života ljudi, od poljoprivrede preko energetike do urbanog planiranja, ali da pre svega treba da podržavaju održivi razvoj - naglasili su učesnici onlajn tribine „Može li Srbija da se prilagodi na izmenjene klimatske uslove?“, održanoj 23. novembra, u organizaciji Klimatskog foruma. „Ako uništimo vazduh, zemljište, vodu, nećemo imati čime da se prilagodimo”, istakla je dr Mirjam Vujadinović Mandić, vanredna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu upozoravajući da šteta od klimatskih promena u našoj zemlji od 2000. godine iznosi 7,8 milijardi evra i da se [...]

Može li Srbija da se prilagodi na nove klimatske uslove?2021-12-04T15:29:32+00:00
Go to Top